zašto se naša prijateljstva iz detinjstva i mladosti raspadaju kada odrastemo | psihologija, zdravlje i prevencija, magazin
PSIHOLOGIJA

23 Feb 2022

ZAŠTO SE NAŠA PRIJATELJSTVA IZ DETINJSTVA I MLADOSTI RASPADAJU KADA ODRASTEMO?

Kada se prijateljstva prekinu praćena salvom uvreda, uzrok je uglavnom jasan. Ali u odraslom dobu, mnogo češće nego u detinjstvu, dolazi do spontanih prekida, kada prijateljstva jednostavno "umru"

Kada pomislimo na raskid, prvo nam na pamet padnu oni romantični. Ali prijateljstva su takođe važan deo naših života. Svi znamo da su prijateljstva iz detinjstva veoma krhka, sklona svađama, burnim i dramatičnim prekidima. Kao odrasli, većina nas ima nekoliko bliskih prijateljstava, za koja mislimo da će trajati zauvek.

Zato što nam se sviđa pomisao na barem jednog „pravog“ doživotnog prijatelja. Razvojna psihologija naglašava važnost bliskih prijateljstava za naše socijalno i emocionalno blagostanje.

Ipak, prijateljstva dolaze i prolaze, u odraslom dobu najčešće bez ikakvog eksplicitnog razloga. Da bismo razumeli zašto se to dešava, prvo moramo da pogledamo temelje na kojima se stvaraju prijateljstva.

Na čemu se zasnivaju prijateljstva?

Za razliku od početka braka, romantične veze, ili sklapanja ugovora između šefa i zaposlenog, prijateljstva (najčešće) nemaju jasno definisan početak. Rađaju se postepeno i bez prekretnice u kojoj se obe strane slažu da budu prijatelji. Prijateljstva se ne ugovaraju, niti postoje jasni dogovori o tome šta se očekuje od druge strane. Oni se zasnivaju na određenim prećutnim očekivanjima. Kada se ova prećutna očekivanja na ovaj ili onaj način prekrše, prijateljstvo se raspada.

Iako se raspad prijateljstava u odraslom dobu obično dešava sporo i spontano, naučnici su ponudili neka objašnjenja zašto se to dešava.
Raspad prijateljstava zbog nedostatka zajedničkih interesa

Prema nekim istraživanjima, pojedinci sklapaju prijateljstva u stresnim i razvojnim životnim situacijama (npr. na početku srednje škole, fakulteta, tokom razvoda i sl.) da bi ublažili teške životne trenutke. Ovi stresori su na neki način „lepak” koji održava prijateljstvo, budući da se radi o izuzetno stresnim situacijama u kojima se obe strane nalaze u isto vreme. Onda kada ti stresni trenuci prođu, prijateljstva gube na intenzitetu. Takođe, ponekad su zajednička interesovanja spoljna (na primer, kolege na poslu koji takođe postaju prijatelji). Kada ovi spoljni zajednički interesi prestanu (na primer, jedna osoba nađe drugi posao), često dolazi do postepenog prekida kontakata i posledičnog prekida prijateljstva.
Raspad prijateljstva zbog izdaje

Iako fizička agresija muškaraca generalno opada sa godinama, žene mogu postati verbalno agresivnije sa godinama, prema nekim istraživanjima. Tračevi, pretnje izbacivanjem iz društva, izbacivanje iz zajedničkih aktivnosti ili sramotni komentari mogu biti razlozi za prekid ženskih prijateljstava u odraslom dobu (a ne samo u detinjstvu, kako bismo očekivali). Iako raskid prijateljstva izazvan ovim razlozima može biti nagao i praćen povišenim tonovima, on često bledi sam od sebe (osoba odlučuje da više ne bude u takvom društvu i postepeno prestaje da se javlja drugoj strani).

Izdaja se takođe može zasnivati na izdaji zajedničkih vrednosti koje su (prećutno) shvaćene kao temelj veze. Na primer, ako jedna osoba vara partnera i poverava se prijatelju i prevara je za nju ili nju neprihvatljiva zbog njegovog/njenog sistema vrednosti.
Različita očekivanja od prijateljstva

Ponekad čovekov lični rast dovodi do promene njihovog pogleda na sebe i sopstvene sisteme vrednosti, što zauzvrat može dovesti do toga da ta osoba odluči da prekine prijateljstvo. Raskid u ovom slučaju može biti povezan sa promenom u samoj vezi (npr. kada neko od prijatelja kaže ili pomisli: „Ovo više nije veza u kojoj želim da budem“), ali i sa promenom osobe ( npr. kada neko od prijatelja kaže: „Nisam više onaj koji sam bio“). Na ovaj način ljudi više ne dele isti pogled na to šta njihovo prijateljstvo treba da predstavlja i dolazi do postepenog razdvajanja.


Reklame

Povezane teme

NA KOJI NAČIN SU DEPRESIJA I POREMEĆAJI ISHRANE POVEZANI

NA KOJI NAČIN SU DEPRESIJA I POREMEĆAJI ISHRANE POVEZANI

Depresija je psihijatrijski poremećaj koji spada u grupu afektivnih poremećaja. Karakteriše je nisko raspoloženje koje nije u skladu sa objektivnim životnim okolnostima....

VAŽNE ŽIVOTNE LEKCIJE KOJE NIKAD NIJE KASNO DA NAUČITE

VAŽNE ŽIVOTNE LEKCIJE KOJE NIKAD NIJE KASNO DA NAUČITE

Dopustite sebi da proširite svoj um malo više svakog dana, odustanite od etiketiranja drugih i bićete srećniji. Ako konstantno govorite "NE" neobičnim idejama, stvarima, događajima, ljudima, kako očekujete da ćete napredovati kroz život......

VAŽNI POKAZATELJI DA JE VAŠA ANKSIOZNOST MNOGO OZBILJNIJA NEGO ŠTO MISLITE

VAŽNI POKAZATELJI DA JE VAŠA ANKSIOZNOST MNOGO OZBILJNIJA NEGO ŠTO MISLITE

Anksioznost je normalna emocija koja može biti od pomoći i motivacije u malim dozama. Međutim, važno je znati kada anksioznost prelazi granicu i dovodi do problematičnog ponašanja....

NAUKA O STRESU: ŠTA SE DEŠAVA SA VAŠIM TELOM KADA SE NA NJEGA IZVRŠI PRITISAK?

NAUKA O STRESU: ŠTA SE DEŠAVA SA VAŠIM TELOM KADA SE NA NJEGA IZVRŠI PRITISAK?

Čovek koji je prvi definisao stres, Hans Selye, jednom je rekao novinarima: svi otprilike znaju šta je stres, ali niko zapravo ne zna. “Iz perspektive mentalnog zdravlja, stres se opisuje kao osećaj prekomernog emocionalnog pritiska......

STRES: NAUČITE DA SE OPUSTITE

STRES: NAUČITE DA SE OPUSTITE

Hronični stres je rezultat lošeg adaptivnog odgovora na niz neprijatnih, dugotrajnih životnih situacija koje iscrpljuju mehanizme odbrane čoveka. Ličnosti koje imaju nezrelije mehanizme odbrane u stresnim situacijama reaguju hroničnim stresom......

PSIHOSOMATSKI POREMEĆAJI

PSIHOSOMATSKI POREMEĆAJI

Stres ima vrlo značajnu ulogu u nastanku ovih oboljenja, a takođe i samo oboljevanje može biti stresogeni događaj za osobu što povlači niz emocionalnih reakcija, kada je potrebno pomoći pacijentu da ih razreši i umanji negativan uticaj emocija......

SAČUVAJTE SE OD STRESA

SAČUVAJTE SE OD STRESA

Sastavite spisak svojih simptoma pre nego što uđete kod lekara, a zatim mu recite:„ Potrebne su mi bolje strategije da se rešim svog stresa. Fizički deluje na mene......

U MOZGU SU I UZROK BOLESTI I LEK

U MOZGU SU I UZROK BOLESTI I LEK

Posttraumatski stresni poremećaj je nešto što sve češće viđamo poslednjih 15 godina, iznenadio je i broj takvih pacijenata i to što ovaj poremećaj postaje takođe organski zasnovan. Na njega deluje stresni mehanizam, kojim se aktivira hormon kortizol....

DA LI SMO OD PLESA PAMETNIJI?

DA LI SMO OD PLESA PAMETNIJI?

Zašto je ples bolji od bilo koje druge aktivnosti i da li se podrazumeva bilo koja vrsta plesa, odnosno, da li je neki ples bolji od drugog? Ovo istraživanje nije dalo odgovor na ova pitanja. Kao samostalno istraživanje, ne bi nam dalo odgovore......

IMA LI VAŠ ŽIVOT SMISAO?

IMA LI VAŠ ŽIVOT SMISAO?

Sva velika pitanja poput ovih svode se na pitanje identiteta i smisla života, a trenuci u kojima se javljaju oduvek su bili vezani za proces odrastanja i sazrevanja. Vreme i okolnosti u kojima živimo ova pitanja još naglašenije postavljaju......

ŽIVOT SA AUTIZMOM

ŽIVOT SA AUTIZMOM

Genetika može da igra veliku ulogu u nastanku ovog poremećaja. Autizam se pojavljuje češće u određenim porodicama i kod pacijenata sa drugim genetskim problemima, kao što je fragilni X sindrom, tuberkuloza, kongenitalni sindrom......

ZAŠTO SE NAŠA PRIJATELJSTVA IZ DETINJSTVA I MLADOSTI RASPADAJU KADA ODRASTEMO?

ZAŠTO SE NAŠA PRIJATELJSTVA IZ DETINJSTVA I MLADOSTI RASPADAJU KADA ODRASTEMO?

Kada se prijateljstva prekinu praćena salvom uvreda, uzrok je uglavnom jasan. Ali u odraslom dobu, mnogo češće nego u detinjstvu, dolazi do spontanih prekida, kada prijateljstva jednostavno "umru"...

STRAH OD STRAHA

STRAH OD STRAHA

Anksioznost se definiše kao osećaj napetosti, strepnje, uzenmirenosti, nervoze. Proces je složen i teče otprilike ovako, osećaj napetosti izaziva strepnju i brigu koji izazivaju lupanje srca, napetost u mišićima, grčeve u stomaku, vrtoglavicu......

ZAŠTO NAM SE DOGAĐA BLOKADA MOZGA?

ZAŠTO NAM SE DOGAĐA BLOKADA MOZGA?

Prisećanje na sopstvene pozitivne osobine su nekada dovoljne da umanje pritisak zbog stereotipa koji mogu biti trajni teret. Kada ih jednom prevaziđete, imaćete motivaciju da pokušate još jednom......

LOŠA NAVIKA POZNATA KAO ODUGOVLAČENJE: "ONO ŠTO MOŽETE UČINITI DANAS, OSTAVITE ZA SUTRA"

LOŠA NAVIKA POZNATA KAO ODUGOVLAČENJE: "ONO ŠTO MOŽETE UČINITI DANAS, OSTAVITE ZA SUTRA"

Ne ostavljajte za sutra ono što možete učiniti danas, poznata je izreka kojom su bake i deke ohrabrivali unuke koji su bili lenji u učenju i domaćim zadacima. Ipak, moto oko petine sugrađana je: odložite za sutra ono što biste danas mogli učinti......